| |
|
|
| |
Mark Olson
Klub Doma omladine Beograda
28.07.2017.
|
 |
|
| |
U petak, 28. jula, pružila nam se prilika da po treći put gledamo osnivača čuvenih The Jayhawks Mark Olsona. Ovaj put, kao i prošli, na nastupu u KC Grad-u, bio je u pratnji njegove sadašnje muze Ingunn Ringvold.
Pre njih je nastupio naš poznati gitarista Željko Markuš i u akustičnoj verziji izveo pesme sa albuma njegove sadašnje grupe Pacific.
Bio je to prijatan uvod u nastup Marka Olsona. Broj prisutnih je bio zabrinjavajiće mali što se može donekle objasniti činjenicom da je većina zainteresovanih ljudi bila ili na odmoru van grada ili podlegla letnjoj letargiji. Naravno da to nije omelo prave poštovaoce dela Marka Olsona da prisustvuju njegovom nastupu.
Neposredan u zelenoj kariranoj košulji seo je na stolicu i uzeo gitaru dok je Ingunn posegnula za djemb-om. Zaista nisam previše očekivao od koncerta, promociju njihovog novog albuma ... tako nešto.
A onda su krenuli akordi prve pesme i dobro poznate strofe...i suze su mi krenule na oči. Bila je to "Blue" pesma koja otvara najbolji album The Jayhawks-a "Tomorrow the Green Grass". Pribrao sam se i krenuo spontano da pevam prateće vokale baš na uvo Predragu Djuranu i Žikici Simiću, takođe prisutnim na ovom koncertu. Pogledao sam prema Vladi Marinoviću i rekao mu.... hajdemo. Otada smo on i ja manje - više pevali veći deo nastupa!
Mark i Ingunn su bili odlični. Izuzetno dobro su se dopunjavali, jednostavno, disali su zajedno. Mark emotivan, prisan, prizeman a tako brilijantan a Ingunn vrlo spretna i na pratećim vokalima i svirajući djembe (veliki tom tom bubanj) i čudan instrument sa žicama nazvan Armenian Qanon (nešto između citre i harfe, na kome se okidaju žice naprscima kao kod steel guitar). Mark joj se pridruzio u nekim pesmama na djembeu i mnogo značajnije, na dulcimeru (dosta ga je koristila Joni Mitchell u prvom periodu svoje karijere).
Repertoar pesama je bio mešavina Markovih solo radova, zajedničkih pesama i numera iz vremena The Jayhawks. Tako smo čuli "Dear Elisabeth", "Jessie", "Black Eyed Susan", "Running Circles", "Seminole Valley" ali i emotivno razarajuće "Over My Shoulder", "Witchita", "Two Angels", "Clouds" i "Pray for Me".
Osećao sam kao da mi dragi prijatelj iz srećnijih vremena opisuje svoj život i vreme koje je prošlo između naša dva viđenja.
A posle zvaničnog dela dobili smo i dva bisa gde su izvedene "Flowering Trees" i "Welcome Home Jim". Posle nastupa oznojeni ali zadovoljni Mark i nasmejana i prisna Ingunn u svojim nordijskim "vunenim čarapama" su pričali i slikali se sa prisutnima.
 |
Grubo onemogućen da se fotografišem sa muzičarima (?) zadovoljio sam se set listom sa potpisima izvođača.
Primetio sam da se raspored pesama sa set liste razlikuje od numera koje smo čuli ove večeri.
Sa osmehom na licu otišao sam zajedno sa Srđanom Strajnićem da sredimo utiske.
|
tekst i fotografije - slobodan vlaketić
|
|
|
|
